Putovanje kroz Istočnu Srbiju #1 : Imaj malo vere

„Leto i proleće Gospod sazda,kao što i psalmopevac reče,i u njima krasote mnoge:pticama brzo, veselja brzo preletanje,i gorama vrhove,i lugovima prostranstva,i poljima širine;i vazduha tananogdivnim nekim talasima brujanje:i zemaljske daronoseod mirisnih cvetova, i travnosne;ali i same čovekove prirodeobnavljanje i veselostdostojno ko da iskaže? Ovo sve, ipak,i druga čudna dela Božja,koja ni oštrovidni umsagledati ne može,ljubavContinue reading “Putovanje kroz Istočnu Srbiju #1 : Imaj malo vere”

Savršen život zove

“Zašto nema starih, oštećenih zgrada? Grad star kao što je ovaj bi trebao da ima nekoliko njih, zar ne?” rekao je Zavierov deda, više komentarišući, što je razbilo tišinu sa kojom smo prešli već nekoliko kanala, posmatrajući savršene , visoke i tanke, ciglane zgrade i upijajući svaki njihov detalj. Rekavši ovo, imala sam osećaj kaoContinue reading “Savršen život zove”

Otkrivanje Italije, deo 5: Uštipci i peščana planeta Tattoine

“O Dio” je bilo sve što je zacvileo s’vremena na vreme , kad god bismo prešli preko neke izbočine na putu, zajedno u paketu sa pominjanjem Svete Marije, Svete Lucije i ostalih svetaca onog momenta kad smo prešli na ulicu pokrivenu kaldrmom.

Otkrivanje Italije, deo 4: Un pezzo di cielo caduto in terra

„Kakvo dete“, pomislila sam gledajući Paola kako sedi preko puta mene u metrou kojim smo putovali. Tapkao je naizmenično nogama po podu dok je gledao okolo i zurio u ljude, osmehujući se i zagledajući svaki detalj njihovih lica. Duboki, muški glas najavio je našu stanicu, gde sam mu klimnula glavom kao znak da treba daContinue reading “Otkrivanje Italije, deo 4: Un pezzo di cielo caduto in terra”

Otkrivanje Italije, deo 3: Ma prima un’ cafe i kako je Karavađo postao vajar

“Ma prima un’ cafe!”, reče on, dok sam ja bila zauzeta brojanjem svih statua postavljenih između visokih stubova Piazze del Plebiscito, nazvane po plebiscitu iz 1860. godine, koji je Napulj uveo u Ujedinjeno Italijansko Kraljevstvo. Paolo me je pratio, prepričavajući priču koju je izmislio njegov otac, o raspravi između tri statue koje su stajale jednaContinue reading “Otkrivanje Italije, deo 3: Ma prima un’ cafe i kako je Karavađo postao vajar”

Otkrivanje Italije, deo 2: Uspinjanje uz čizmu i slojevi Italije

Na vrhu italijanske čizme nalazi se ostrvo u obliku trougla, zemlja poslastičarskih delikatesa, glasnih ljudi i Kuma, filmskog i stvarnog. Mesto odakle važnost familije i bakica koja vam gura hranu u lice, na svakom koraku i u svakoj prilici potiču. Tamo gde su afrički narodi, nekada – osvajači, sada – migranti preduzeli i preduzimaju prveContinue reading “Otkrivanje Italije, deo 2: Uspinjanje uz čizmu i slojevi Italije”

Otkrivanje Italije, deo 1: Idealan grad i kako je Makijaveli zamalo rekao nešto važno

Putnik je tvorac zemlje u koju putuje, ne može istinitije da opiše moja putešestvija. Zaista ne vidim ništa posebno trijumfalno u onome što su Kristofer Kolumbo ili Marko Polo nekad radili od onoga što svaki putnik radi svakodnevno, na svojim putovanjima, a to je – otkrivanje nove zemlje, običaja i kulture. Svako otkriće je jedinstveno i pripada onoj osobi koja ga doživljava, čineći to njegovim malim blagom koje su sakupili poput radnih pčela i koje šire dalje zujanjem oko sveta.

Dobra stara vremena

„Kako možeš da budeš sigurna da Bog postoji? Ili bilo koja vrsta reinkarnacije? Ili čak život posle? “, pitala me je Milena, onda kada smo zajedno živele u Beogradu. „Zato što prosto ne mogu da zamislim kako jednostavno prestajem da postojim. Moj duh, duša, sve što sam stekla u ovom svetu, sa ovim mozgom iContinue reading “Dobra stara vremena”