Za nas, ljude iz brdskih predela, znaju da kažu da smo grlati, ljutiti i impulsivni, dok su ovi iz ravnica, poput Vojvođana, mirniji, sporiji i tihi. A kako i ne bi kad u pre telefonsko i fejsbukovsko vreme smo em morali da se dovikujemo sa brda na brdo, ganjamo koze preko krša, drobimo kamen po njivi, koja je ispred, ne ispod nas, jer je na skoro 90 stepeni, pa da nema gravitacije da nas vuče ka zemlji, survali bismo se i nasadili na među koju je komšija opet noćas pomerio, crko dabogda. Pa nas posle neka nova vlast, neki novi, samoprozvani aga ili kralj potera u neki novi, neistraženi krš, taman kad smo ovaj prvi izdrobili. Za to vreme, Vojvođanin ga, brale, ćosa, sve u 16. Em se naspav’o, em poradio po njivi, pojurio pevca, obrnuo djir na atu, bacio pogled preko nepreglednog polja, daleko do Jevrope, video šta Franc doručkuje i čuo šta mu žena zvoca. Sve to, a nije još ni podne. Pa prileg’o. Kako da ubije vreme, nego da uzme i izgradi neki dvor, igra se malo aristokratije, slika, tancuje, prosvećuje, može mu se. Kad može Švaba, što ne može i on? Al’ vreme ubrzo povilenilo , ljudi požurili, prostor se suzio. Tek neko baci pogled i možda posveti misao, dve propalom dvorcu pored puta. Neko pokuša i da provali u isti i popuni svoj Instagram prostor koji se sa druge strane, širi. Tako meni poče neka nenadana, alternativna tura po Vojvodini. Napušteni dvorac Karačonji u Novom Miloševu. Dobro očuvan Fantast dvorac, sa ergelom, crkvom i čitavom Televisa presenta pričom iza njegovog osnivača. I na kraju, stara vetrenjača, pretvorena u restoran, u kome neki novi vojvodjanski Kihoti i neke nove Sanče vode svoje mini borbe u podsećanju na nepravedno zaboravljena mesta. Ja pak, večita brđanka, ne nostalgišem puno, nisam mnogo izgradila da bih za mnogo čim žalila.
Ja drobim svoje, dok ne pređem na novo.
*Pozdravčić za mrguda, cvetić i psihologa. Hvala na divnom danu.
Mesto / Location : Karačonji dvorac, Novo Miloševo / Fantast dvorac / Restoran Don Kihot, Bečej
Photos by: Me and Milan Petković (@creativearricade)
