Otkrivanje Italije, deo 1: Idealan grad i kako je Makijaveli zamalo rekao nešto važno


Putnik je tvorac zemlje u koju putuje, ne može istinitije da opiše moja putešestvija. Zaista ne vidim ništa posebno trijumfalno u onome što su Kristofer Kolumbo ili Marko Polo nekad radili od onoga što svaki putnik radi svakodnevno, na svojim putovanjima, a to je – otkrivanje nove zemlje, običaja i kulture. Svako otkriće je jedinstveno i pripada onoj osobi koja ga doživljava, čineći to njegovim malim blagom koje su sakupili poput radnih pčela i koje šire dalje zujanjem oko sveta. Kao jedna od tih radoznalih pčela, prvi cvet na koji sam sletela bila je sunčana Toskana. Doselila sam se u Sijenu i započela put otkrića ovog dela sveta. Otkrivanje Italije. Malo po malo, učila sam sve više i više o ovoj kulturi i bila zadivljena njom, i malo po malo, gledala sam na mesta kao na komad po komad mozaika, koji su, posmatrani individualno, bili veoma različiti, raznolikih oblika i boja, ali su zajedno činili najšarenolikiju, najživopisniju sliku koju sam ikada videla.


Jedno od mojih omiljenih putovanja desilo se 5 dana nakon što sam prvi put stigla u Toskanu 2016. godine. Baš ova mala avantura me je i navela na sklapanje slagalice zvane Italija. Odsela sam u hostelu (takođe, po prvi put u životu), u potrazi za stanom i već prvog dana sam odlučila da istražim Sijenu, moj novi dom. Na izlasku iz hostela naletela sam na Gosn. nikad-ne-pominje-šta-je-tačno-njegov-posao-u-hostelu Paola, doteranog, kako hoda napred nazad sa nosom u plafonu, čekajući nekoga. Čim me je ugledao, prišao mi je, pitao gde idem i zamolio da mu se pridružim, njemu i još dvoma gostiju, devojkama iz Berlina, u obilazak okolnih sela njihovim kombijem. Rekla sam zašto da ne, misleći kako grad može da sačeka, a i kako bi bilo jako lepo i zdravo ako izađem na svež vazduh i malo prošetam u prirodi. Nisam mogla ni da pretpostavim kako ću, 3 sata kasnije, nakon vožnje u kojoj mi se želudac popeo u grlo, kroz «dahooduzimajuće» predele juga Toskane, koju nam je omogućio prost, srednjovečni Italijan Pjero ( koji je znao malo do nimalo engleskog, ali je bio željan da komunicira sa nama i upozna nas sa svojim čupavim, smrdljivom psom Abramom), naći sebe kako ispijam devetu čašu vina, uz ručak sa najljućim papričicama koje sam probala u životu, sedeći usred malog trga srednjovekovnog grad. Smejući se sa ljudima koje sam tek upoznala , koji su bili moji prvi prijatelji u Toskani. Upravo to je bio trenutak kad sam, naslonjena u stolici usred obilnog obroka, okružena zgradama boje senfa, odvojenih uskim ulicama, čija kaldrma doseže nazad i do 9. veka, upijanjem sunca, jezika, smeha i vina, pomislila: “Biće meni dobro ovde ” i ni najmanje nisam pogrešila.

Hodali smo, cik-cak, kroz uličice i skrivene trgove u Pienci, nazvanoj po svom osnivaču, rođenom ovde, Piusu Drugom Pikolominiju i koji je u 15. veku imao viziju izgradnje idealnog renesansnog grada koji danas zaista predstavlja prvu primenu koncepta humanističkog urbanog planiranja. Nisam mogla da ne pomislim kako sam, pod čudnim okolnostima, doživela idealno prvo italijansko iskustvo u, jednom davno, idealnom gradu. Naš put se završio posetom termalnoj banji Banjo Vinjoni, sa potocima tople vode koji lelulaju ka ivici sa koje se vidi tek nekakav dvorac na vrhu brda. Kažem “tek nekakav” ne zato što nemam visoko mišljenje i poštovanje prema tom mestu, već zato što, kada je reč o Italiji, posebno Toskani, dvorci i utvrđenja su svuda, da, kada ih vidite toliko mnogo, skoro više ni ne obraćate pažnju na njih.

Stojeći na ivici jednog od potoka i očekujući zalazak sunca i dalje malo pripita, ok, mnogo, imala sam jedan od onih naizgled ozbiljnih, pijanih razgovora sa gospodinom Paolom, gde smo se vatreno raspravljali šta je Makijaveli rekao u svojoj knjizi “Vladalac” . Ubeđena da znam bolje od ovog nabusitog, malog Italijana, jer sam, pobogu, završila političke nauke, rekla sam da je zapravo on napisao kako “cilj opravdava sredstvo” i bila tvrdoglava u tome (potražite “biti Srbin/Srpkinja” u rečniku), dok je Paolo, upirući svojim kišobranom u mene (koji je samo poneo kao modni dodatak) rekao da je to laž i da će dokazati da nisam u pravu. Završili smo raspravu tako, bez ikakvog dogovora i krenuli nazad u hostel. Ovoga puta, ironično, vožnja nije praćena željom za povraćanjem, jer smo zaspali istog trenutka kada smo ušli u kombi. Po povratku u hostel, neki od gostiju, koji su znali da planiram da posetim grad tog dana, pitali su kako je bilo, na šta sam jednostavno odgovorila da sam naletela na čarobni pasulj i otišla u krevet pomalo ošamućena, ali srećna. Sledećeg jutra našla sam igračku Pinokija zakačenu  na vratima, a nekoliko dana kasnije primila sam i poruku sa originalnom upotrebom kontroverzne izjave, gde se autor samo pozvao na Makijavelijevu knjigu, što me je nasmejalo i nateralo da priznam grešku (sada potražite „ono što Srbi nikada ne rade“ u istom rečniku) .

Tačno godinu dana kasnije našla sam se u Sirakuzi, sa gospodinom Uvek ponekad-u-pravu Paolom u manje spontanoj avanturi od one u Pienci, mada smo i dalje doživljavali rolerkoster vožnje (kako drugačije sa Italijanima) gubeći se, da budem iskrena, više puta, ali to stvarno nije bilo važno, jer ionako nismo znali kuda tačno idemo.

Alisa je pitala mačku, koja je sedela na drvetu «Možete li mi reći, molim vas, kojim putem da krenem odavde?»

«To dobrim delom zavisi od toga gde želiš stići», reče Mačka.

«“Nije me briga gde ću stići», reče Alisa.

«Onda nije bitno kojim putem ideš», reče Mačka.

Luis Kerol, Alisa u zemlji Čuda

Published by ratomirovna

Travel gal. Storyteller. The voluntary slave of Duda and Pier. Mother's daughter. Brother's bro. Road tripping and budget travel master. Fan of turkish coffee. Into hats. In romance with Italy since 2015. You offer an adventure, i say "yes please"

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: